Класификација силицијум метала се обично класификује према садржају три главне нечистоће гвожђа, алуминијума и калцијума садржаних у саставу силицијум метала. Према садржају гвожђа, алуминијума и калцијума у металном силицијуму, метални силицијум се може поделити на 553, 441, 411, 421, 3303, 3305, 2202, 2502, 1501, 1101 и друге различите класе.
У индустрији, метални силицијум се обично производи редукцијом угљеника силицијум диоксида у електричним пећима. Једначина хемијске реакције: СиО2 + 2Ц → Си + 2ЦО Чистоћа силицијума произведеног на овај начин је 97~98%, што се назива метални силицијум. Затим се топи и рекристалише, а нечистоће се уклањају киселином да би се добио метални силицијум чистоће 99,7~99,8%.
Метални силицијум се углавном састоји од силицијума, тако да има слична својства као и силицијум. Силицијум има два алотропа: аморфни силицијум и кристални силицијум. Аморфни силицијум је сиво-црни прах и заправо је микрокристал. Кристални силицијум има кристалну структуру и полупроводничке особине дијаманта, тачка топљења 1410℃, тачка кључања 2355℃, Мохсова тврдоћа 7, крхка. Аморфна силицификација је активна и може бурно да гори у кисеонику. Он реагује са неметалима као што су халогени, азот и угљеник на високим температурама, а такође може да реагује са металима као што су магнезијум, калцијум и гвожђе да би створио силициде. Аморфни силицијум је скоро нерастворљив у свим неорганским и органским киселинама, укључујући флуороводоничну киселину, али растворљив у мешаним киселинама азотне и флуороводоничне киселине. Концентровани раствор натријум хидроксида може да раствори аморфни силицијум и ослободи водоник. Кристални силицијум је релативно неактиван, чак и на високим температурама се не комбинује са кисеоником, није растворљив ни у једној неорганској и органској киселини, али је растворљив у азотној киселини и флуороводоничном киселином мешаној киселини и концентрованом раствору натријум хидроксида.
Време поста: 27.11.2024
